Šećer
Najpoznatiji parametar iz ove grupe analiza je glukoza („šećer“). Glukoza je glavni izvor energije za ljudski organizam, a potiče najvećim delom iz ugljenih hidrata unetih hranom. Kompleksnim uticajem hormona, reguliše se koncentracija šećera u krvi. Pod normalnim uslovima, nivo glukoze je rezultat pre svega delovanja insulina, glukagona, hormona rasta. Na nivo glukoze naročito deluju stres i gladovanje.  Povišene vrednosti glukoze, služe za dijagnostikovanje dijabetesa (šećerne bolesti). Međutim, dijagnoza dijabetesa se ne može postaviti na osnovu pojedinačne vrednosti šećera u krvi, već se kod osoba kod kojih postoji sumnja za postojanje bolesti uradi test opterećenja glukozom (GTT). Ovaj test se ne radi, ukoliko su vrednosti glukoze u nekoliko uzastopnih određivanja jasno povišene, a pored toga može da se dokaže prisustvo glukoze u urinu, i ukoliko postoje jasni klinički znaci bolesti: pojačana žeđ, povećan volumen urina, nagli gubitak telesne težine. Snižene vrednosti glukoze se sreću kod bolesti pankreasa, različitih bolesti jetre. Praćenje vrednosti HbA1C dobar je pokazatelj prosečnog nivoa šećera u krvi tokom poslednja tri meseca. HbA1C je skraćeni naziv za glikolizirani hemoglobin koji nastaje kao posledica vezivanja šećera za hemoglobin u eritrocitima.

Lipidni status
Lipidi (masnoće) su izvor energije, i gradivne strukture ćelije. Povišene vrednosti masnoća mogu dovesti do njihovog taloženja u krvnim sudovima, (ateroskleroza) i do njihovog suženja, što za posledicu ima pojavu niza kardiovaskularnih oboljenja. Vrednosti holesterola zavise od mnogih faktora, a najvažniji su starost i pol, a postoji i dnevna varijacija 6-8%. Holesterol kod muškaraca je uvek viši nego kod žena pre menopauze, a posle menopauze je odnos obrnut: žene imaju više vrednosti holesterola nego muškarci. Pored pola i starosti na vrednosti holesterola imaju uticaj i nasleđe, način ishrane, fizička aktivnost, hormoni...

Transaminaze
Na bolesti jetre i žučnih puteva ukazuju bilirubini (ukupni i direktni) i transaminaze (AST i ALT). Bilirubin nastaje iz hemoglobina, razgradnjom ostarelih eritrocita. Životni vek eritrocita traje 120 dana. Povišene vrednosti se sreću kod žutica. Povećana aktivnost AST, se javlja kod bolesti jetre, metastaze jetre, limfoma, mononukleoze, kao i kod infarkta miokarda, bolesti mišića. Isto važi i za ALT, s tim da je povećanje aktivnosti kod bolesti srca, mnogo manje od povećanja AST.